Srpska Limfomska Grupa je udruženje hematologa i onkologa Srbije koji se dobrovoljno povezuju i udružuju radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih Statutom. SLG je osnovana na sastanku hematologa u decembru 2015. u Beogradu u hotelu Hyatt. Osnovni cilj ovog udruženja je osavremenjivanje i edukacija svih zdravstvenih institucija u dijagnostici i terapiji limfoma. Osim toga SLG pruža aktivnu podršku i pomoć u obrazovanju stručnjaka iz Srbije, zalaže se za standardizaciju dijagnostičkih i terapijskih procedura, a članovi SLG su uključeni u razne istraživačke projekte i klinička ispitivanja. Važan segment delovanja SLG je i omogućavanje lokalne i međunarodne razmene iskustava u lečenju limfoma, putem stručnih sastanaka i simpozijuma.
Sedište SLG je na Klinici za hematologiju, Kliničkog centra Srbije, u Beogradu. Počasni predsednik i inicijator formiranja SLG je prof. dr Biljana Mihaljević, a predsednik SLG je asist. dr Darko Antić.
Do sada SLG je publikovala više edukativnih materijala namenjih opštoj populaciji, vodiča za dijagnostiku i lečenje limfoma, brošure i upustva za rano prepoznavanje limfoma, pre svega za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i edukativne sveske za pacijente obolele od limfoma i njihove porodice. Jedan od najznačajnijih projekata SLG je i razvijanje elektronskog registra za limfome.
Tokom proteklih godina ostvarena je izuzetna saradnja sa vodećim svetskim stručnjacima u oblasti hematologije i limfoma, koji su bili predavači na stručnim sastancima.
Najznačajniji su:
1. Follicular lymphoma - Current standards and future strategies, 2008. Prof. dr M. Dreyling, Dept. of Medicine III, Klinikum Grosshadern, München
2. New chapter in the treatment of patients with CLL, 2010. Prof. dr M. Trneny, Ist Dept Medicine, Charles University General Hospital
3. Treatment strategies in advanced follicular lymphoma, 2011. Prof.dr Marinus H.J van Oers, Academic Medical Center Amsterdam
4. Therapy of Hodgkins lymohoma, 2012. Prof Andras Engert, University Hospital Keln
5. Lymphoma meeting, 2013. Prof. dr M. Ghielmini, Oncology Institute of Southern Switzerland
6. Rituximab maintenance therapy in patients with FL, 2015. Prof. Dr. med. Christian Buske, Institute of Experimental Cancer Research & Department of Internal Medicine III, University Hospital Ulm
Za proteklih deset godina (2006-2016), 27 lekara je odbranilo 32 magisterijuma, doktorata, subspecijalističkih radova iz oblasti limfoma, a možemo se pohvaliti i brojnim učešćima na inostranim kongresima, domaćim kongresima, kao i objavljenim publikacijama iz oblasti limfoproliferativnih bolesti u domaćim i inostranim časopisima.
Naši lekari su imali priliku da se u inostranstvu stručno usavršavaju iz oblasti Limfoma (Keln, Univerzitetska Klinika, AKH klinika Beč, Institut za onkologiju Belincona).
Predsednik SLG: Ass. Dr Darko Antić
Generalni sekretar: Ass. Dr Boško Anđelić
Blagajnik: dr Katarina Marković
Upravni odbor:
Ass. Dr Darko Antić (predsednik Upravnog odbora)
Ass dr O. Marković
Ass dr Z. Cvetkovič
dr I. Petković
dr D. Agić
dr V. Nikolić
Ass. Dr Vladislava Đurašinović
Nadzorni odbor:
Prof. Dr Milena Todorović Balint
Prof dr M. Radojković
Prim. dr Z. Milojević
"Dana 15.09.2017. godine članovi Srpske limfomske grupe u sastavu Ass. Dr Darko Antić, Ass Dr Vladislava Đurašinović, Ass Dr Boško Anđelić i Dr Marko Simić su učestvovali u tribini koju je organizovalo Udruženje obolelih od limfoma "Lipa". Tribina je održana u sali Doma Omladine, jedva dovoljnoj da primi sve zainteresovane učesnike tribine.
Izuzetno zanimljivo uvodno predavanje održao je Ass. Dr Darko Antić koji je govorio o vremenu koje protekne od prvih simptoma limfoma do trenutka kada se pacijent obrati lekaru, odnosno dođe do hematologa i odgovarajuće terapije. Potom je Dr Marko Simić govorio o uzrocima limfadenopatije, upozoravajućim simptomima koji ukazuju na limfom, i o samom limfomu.
Posle predavanja usledila je dinamična tribina na kojoj su učesnici dobijali odgovore na svoja pitanja i nedoumice od članova Srpske limfomske grupe. Tribina je ukazala na neke od problema sa kojima se bolesnici svakodnevno susreću, ali i za potrebom ovakvog vida komunikacije aktivnih učesnika u lečenju limfoma."
Da bi se razumeo limfom, prvo bi trebalo da se objasni šta je limfni sistem. Limfni sistem je deo odbrambenog sistema organizma, deo imunog sistema. Sastoji se od mreže tankih limfnih sudova koji se granaju poput krvnih sudova po celom organizmu. U limfnim sudovima se nalazi limfa, tečnost koja sadrži limfocite. Limfociti su poznati kao bela krvna zrnca, to su ćelije koje koje se bore protiv infekcija, virusa i bakterija. Postoje dve vrste limfocita,T i B limfociti. Duž mreže limfnih sudova nalaze se filteri, odbrambene stanice, brane limfnog sistema - limfni čvorovi. U njima se potencijalno nakupljaju bakterije i virusi. Limfni čvorovi se obično grupišu u velike grupacije. Takve grupe limfnih čvorova se nalaze u vratu, pod pazuhom, iznad ključne kosti, u grudima, stomaku i u preponama. Ostali delovi limfnog sistema čine slezina, krajnici, kosna srž, kao i deo koji se nalazi gastrointestinalnom traktu i koži.
Limfom je maligna bolest limfocita. Limfociti počinju da se nekontrolisano dele i rastu, ili deljenje i rast budu uredni ali bude poremećen normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Ovi nenormalni limfociti se često skupljaju u limfnim čvorovima koji zbog toga postaju uvećani. Limfom može da se pojavi u jednom limfnom čvoru, grupi limfnih čvorova ili nekom drugom organu, može da zahvati i jetru, kostnu srž i slezinu.
Postoji veliki broj limfoma, ali su oni podeljeni u dve velike grupe: Hočkinske i nehočkinske limfome.Nehočkinski limfomi (NHL) čine oko 80% limfoma. NHL ima preko 30 podtipova, ali se oni grubo dele na: indolentne limfome (sporo rastući i zbog toga su niskog stepena maligniteta i u početnim fazama stvaraju manje simptoma) i agresivne limfome (koji su brzorastući, srednjeg i visokog stepena maligniteta, i uzrokuju ozbiljne simptome).
Svaki podtip limfoma zahteva drugačiji pristupe u lečenju. Zbog toga je važno ispoštovati do kraja dijagnostičke algoritme da bi se postavila tačna dijagnoza konkretnog podtipa limfoma i uključila odgovarjuća terapija.
Učestalost limfoma se drastično povećala poslednjih decenija. Neki od uočenih faktora rizika povezanih sa limfomom su: starija životna dob, muški pol, imunodeficijencija (HIV, autoimune bolesti, imunosupresivna terapija), neke virusne infekcije (HTLV-1 i EBV) i izloženost pesticidima ili đubrivima.
Najčešće se limfom karakteriše bezbolnim otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama. Ostali simptomi mogu biti: povišena telesna temperatura, noćno znojenje, umor, neobjašnjivi gubitak težin, svrab, crvenilo, kašalj. Takođe u zavisnosti od lokalizacije uvećanog limfnog čvora može se javiti i stomačni bol, dijareja ili zatvor.
Zbog toga što svi ovi simptomi mogu biti i usled drugih bolesti treba prepustiti lekaru koji će iskustvom i poštujući dijagnostičke procedure da postavi dijagnozu. U cilju postavljanja dijagnoze i procene rasprostranjenosti bolesti najčešće će se posle anamneze i pregleda pristupiti laboratorijskim analizama, klasičnoj radiografiji, kompjuterizovanoj tomografiji, magnetnoj rezonanci i eventualno limfografiji. Konačna dijagnoza se postavlja biopsijom sumnjivog limfnog čvora. Hirurg uzima uzorak tkiva koji patolog ispituje pod mikroskopom.
Posle postavljene dijagnoze, da bi se uključila odgovarajuća terapija potrebno je znati i rasprostranjenost bolesti. Za to je važno da se zna broj i lokalizacija obolelih limfnih čvorova, da li su iznad, ispod ili sa obe strane dijafragm, kao i da li je bolest zahvatila kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema.
Lečenjem limfoma se najčešće bavi više stručnjaka među kojima su hematolog i radiolog. Protokol lečenja za svakog pacijenta je individualno i određuje ga hematolog u zavisnosti od podtipa i stadijuma bolesti.
Vrste terapije limfoma su: hemioterapija, monoklonska antitela, zračna terapija, transplantacija kostne srži, "Posmatraj i čekaj", hirurgija i kliničke studije. Najčešće se vrste terapija međusobno kombinuju da bi odgovarale svakom pacijentu ponaosob.
SLG